Baze podataka
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Elektrotehnički fakultet

UVOD U BAZE PODATAKA
Baza (banka) podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze podataka. Iz ugla korisnika, podaci su na neki logički način povezani. Oni predstavljaju neke aspekte realnog sveta .
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" \o "Računar" računara  na kojem se izvršava sistem baze podataka, zadržava podatke kojima je skoro pristupano.
Kontrola uporednog pristupa. Velike baze podataka su dragocene za organizacije koje ih poseduju, a često je potrebno da im pristupi više korisnika istovremeno. Nekontrolisane promene u deljenom prostoru za skladištenje, mogu dovesti do oštećenja integriteta baze, ili gubljenja podataka kao rezultat interferencije programa na nepredvidiv način. Da bi se to sprečilo, sistemi za upravljanje bazom podataka sadrže mehanizme kako bi se osiguralo da svaki korisnik pristupa bazi podataka izolovano od drugih, i takođe sa dovoljnim garancijama o ponašanju sistema kada više korisnika pokuša učitati, ili upisati isti podatak u isto vreme.
Bezbednost. Većina velikih sistema baza podataka sadrže podatke koji ne treba da budu vidljivi nekim korisnicima, kao i da im ne bude omogućeno da ih menjaju. Iz tog razloga, neophodno je da postoji jedan opšti mehanizam koji treba da obezbedi da nijedan korisnik ne pristupi informacijama kojima po pravilu ne treba da pristupi, i još važnije, da postoje mehanizmi kontrole nad korisnicima koji imaju jednu, ili više dozvola za izmene sadržaja baze podataka (npr. radnici jednog preduzeća ne bi trebalo da budu u stanju da pristupe i vrše izmene stavki koji se tiču njihovih primanja, i tome slično). Prema tome, sistemi za upravljanje bazom podataka po pravilu obezbeđuju mehanizme koji omogućavaju administratoru baze podataka da kontroliše ko gde može da pristupi kao i šta može da uradi u bazi podataka.
1.1 Osnovni pojmovi vezani uz baze podataka
Baze podataka predstavljaju višu brzinu rada s podacima u odnosu na klasične programske jezike.Reč je o tehnologiji koja je nastala s namerom da se uklone slabosti tradicionalne “automatske obrade podataka” iz 60-tih i 70-tih godina 20. veka. Ta tehnologija osigurala je veću produktivnost,kvalitet i pouzdanost u razvoju aplikacija. Baza podatka je alatka koja omoguñava skladištenje podataka i rad sa njima, na efikasan i delotvoran način. “Efikasno i delotvorno” znači da su podaci zaštićeni od nenamernog gubljenja ili oštćenja, da se za tu namenu ne koristi više resursa (ljudskih ili računarskih) nego što je zaista neophodno i da se podaci mogu učitavati u smislenim oblicima unutar prihvatljivih ograničenja performansi. Da bi se mogla kvalifikovati kao relaciona, baza podataka mora da realizuje relacioni model, što je način na koji se opisuje određeni aspekt stvarnog sveta.Teorijski, softver za relacionu bazu podataka može se napisati “od nule”,ali u praksi se uvek koriste usluge određenog sistema za upravljanje bazama podataka (engl. database management system, DBMS). DBMS se ponekad naziva relacioni DBMS (RDBMS), ali tehnički gledano, da bi se jedan DBMS kvalifikovao kao relacioni, morao bi da ispuni nekih 300 uslova, a koliko je poznato, nijedan sistem koji postoji na tržištu nije u potpunosti kvalifikovan. Dva sistema za upravljanje relacionim bazama podataka jesu Microsoftov Jet i Microsoftov SQL Server.Već je napomenuto da je relaciona baza fizička realizacija relacionog modela (modela podataka); važno je razlikovati ta dva pojma. Izraz “baza podataka” koristi se zaopisivanje svačega, u opsegu od obične grupe podataka, do složenog skupa alatki, kao što je SQL Server.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com